Ponekad najmanji gestovi imaju najve\u0107i uticaj. Ovo je pri\u010da o u\u010diteljici koja je u\u010dinila ne\u0161to jednostavno, a njen tihi \u010din ljubaznosti promenio je \u017eivot jednog de\u010daka i, decenijama kasnije, vratilo joj ose\u0107aj da nije zaboravljena.<\/p>\n\n\n\n
Bila sam u\u010diteljica u maloj \u0161koli. Svako jutro sam gledala de\u010daka kako ulazi u u\u010dionicu s blatnjavim i mokrim nogama, dok su se druga deca smejala i sklanjala od njega. Nikada nije rekao ni re\u010d, ali kroz njegov pogled sam znala da ga vi\u0161e boli sram nego hladno\u0107a. Nisam imala mnogo, ali nisam mogla da okrenem glavu.<\/p>\n\n\n\n
Jednog popodneva, kupila sam mu \u010dizme i ostavila ih ispred njegovih vrata, bez imena i bez poruke. Sutradan je do\u0161ao u \u0161kolu sa suhim nogama. Pogled koji mi je uputio govorio je vi\u0161e od bilo koje re\u010di \u2014 razumeo je da ga je neko video i da nije sam.<\/p>\n\n\n\n
Trideset godina kasnije le\u017eala sam sama u bolni\u010dkoj sobi, slaba i zaboravljena, \u010dekaju\u0107i operaciju srca koja je stalno odlagana. Hodnikom je pro\u0161ao na\u010delnik klinike, zastao kod vrata i pogledao moje stare cipele. A onda je u\u0161ao i izgovorio moje ime.<\/p>\n\n\n\n
U prvi mah nisam shvatila ko stoji ispred mene. Bio je to visok \u010dovek u belom mantilu, ozbiljan, miran i odlu\u010dan. Ali u njegovim o\u010dima prepoznala sam ne\u0161to poznato \u2014 de\u010daka iz u\u010dionice, onog sa mokrim nogama i spu\u0161tenom glavom.<\/p>\n\n\n\n
Sedeo je pored mog kreveta i rekao da nikada nije zaboravio dan kada su mu se drugovi smejali zbog mokrih cipela, niti jutro kada je u torbi prona\u0161ao \u010dizme bez imena. Taj gest mu je tada dao ose\u0107aj da vredi, da nije nevidljiv i da se ne mora stideti odakle dolazi.<\/p>\n\n\n\n
Objasnio je da su ga te \u010dizme grejale mnogo vi\u0161e od zime \u2014 grejale su njegovu veru u ljude i u samog sebe. Godinama je studirao no\u0107u i radio najte\u017ee poslove, a svaki put kada je \u017eeleo da odustane, setio se u\u010diteljice koja je verovala u njega.<\/p>\n\n\n\n
Tada je okrenuo medicinsko osoblje i rekao da se sve procedure za mene odmah menjaju. Njegov glas nije bio autoritativan, ve\u0107 zahvalan. Tada sam shvatila da nijedna dobrota, ma koliko mala bila, ne prolazi neprimetno.<\/p>\n\n\n\n
Operacija je zakazana za sutradan, a vest se pro\u0161irila bolnicom. Medicinske sestre su me gledale sa po\u0161tovanjem, a ja sam znala da moj mali, tihi gest iz pro\u0161losti nije zaboravljen.<\/p>\n\n\n\n
Dok su se vrata operacione sale zatvarala, shvatila sam da svet mo\u017ee biti hladno mesto, ali uvek postoji neko ko \u0107e zapamtiti va\u0161u dobrotu. \u010cizme koje sam kupila tog popodneva nisu bile samo obu\u0107a. One su bile simbol pa\u017enje, saose\u0107anja i snage da promenite ne\u010diji \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
Ponekad ne znamo koliko duboko na\u0161e male gestove ostavljaju trag. Ponekad to ne vidimo odmah, ali taj uticaj se vra\u0107a kada je najpotrebnije, u najneo\u010dekivanijem trenutku.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ponekad najmanji gestovi imaju najve\u0107i uticaj. Ovo je pri\u010da o u\u010diteljici koja je u\u010dinila ne\u0161to jednostavno, a njen tihi \u010din ljubaznosti promenio je \u017eivot jednog de\u010daka i, decenijama kasnije, vratilo joj ose\u0107aj da nije zaboravljena. Prvi susret i mali znak pa\u017enje Bila sam u\u010diteljica u maloj \u0161koli. Svako jutro sam gledala de\u010daka kako ulazi u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":67645,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[],"class_list":["post-67644","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/67644","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=67644"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/67644\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/67645"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=67644"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=67644"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=67644"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}