Imala sam sedamnaest godina kada sam donela najte\u017eu odluku u svom \u017eivotu. Moj sin je imao tek nekoliko nedelja, a pelene i mleko su nam ve\u0107 nestajali. Nisam imala nikoga ko bi nam pomogao, a novca vi\u0161e nije bilo. Otvorila sam malu drvenu kutiju koju sam krila ispod kreveta \u2014 onu za koju sam sebi obe\u0107ala da je nikada ne\u0107u dirati.<\/p>\n\n\n\n
Unutra je bio sat mog pokojnog oca.<\/p>\n\n\n\n
Nikada ga zapravo nisam upoznala; preminuo je kada sam imala sedam godina. Taj sat je bio jedina stvar koja mi je ostala od njega \u2014 poslednja veza sa \u010dovekom o kome sam ma\u0161tala tokom detinjstva. Prodati ga zna\u010dilo je pustiti poslednju uspomenu, ali glad ne \u010deka na emocije, a mom sinu je bila potrebna hrana.<\/p>\n\n\n\n
Oti\u0161la sam do male zalagaonice na kraju grada. Vlasnik, stariji \u010dovek s umornim o\u010dima, pogledao je sat, pa bebu koja je spavala na mojim grudima. Odmahnuo je glavom i rekao, gotovo kao roditelj:
\u201eUpropasti\u0107e\u0161 svoj \u017eivot, dete.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Ipak, kupio je sat. Uzela sam novac, tiho se zahvalila i iza\u0161la. Nikada ga vi\u0161e nisam videla.<\/p>\n\n\n\n
Godine su prolazile. \u017divot je bio te\u017eak, ali sam i\u0161la dalje \u2014 smenu po smenu, \u017ertvu po \u017ertvu, dan po dan. Moj sin je izrastao u pa\u017eljivog, stabilnog mladi\u0107a \u2014 ba\u0161 onakvog kakvog sam se uvek molila da postane. Kada je napunio osamnaest godina, imala sam ose\u0107aj da sam zavr\u0161ila put koji sam zapo\u010dela prestravljena i sama.<\/p>\n\n\n\n
A onda je jednog popodneva neko pokucao na na\u0161a vrata.<\/p>\n\n\n\n
Bio je to vlasnik zalagaonice \u2014 sada stariji i mr\u0161aviji, sa malom kutijom u rukama. Srce mi je presko\u010dilo. Moj sin je otvorio kutiju\u2026 ali unutra nije bio sat. Bila je to fascikla puna starih fotografija \u2014 fotografija mog oca.<\/p>\n\n\n\n
Na svakoj od njih, pored njega, stajao je isti \u010dovek koji je sada tiho sedeo u na\u0161oj dnevnoj sobi.<\/p>\n\n\n\n
Gledao me je dugo pre nego \u0161to je progovorio. Po\u010dela sam da obja\u0161njavam sinu da je taj \u010dovek bio najbolji prijatelj mog oca sa fakulteta, ali on je blago podigao ruku i sam nastavio:
\u201eTrebalo je da ti pomognem tog dana\u201c, rekao je glasom punim kajanja.
\u201eBio sam ljut na ceo svet i iskalio sam se na tebi. Ali ti si odgajila dobrog mladi\u0107a. Treba da bude\u0161 ponosna.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Zastao je, sabrao se, a zatim otkrio istinu \u2014 bio je te\u0161ko bolestan i ostalo mu je jo\u0161 malo vremena. Nije imao porodicu, nikoga kome bi ostavio mali \u017eivot koji sam izgradila.<\/p>\n\n\n\n
Zatim je izgovorio ne\u0161to \u0161to me je ostavilo bez re\u010di: \u017eeleo je da meni ostavi svoju radnju.<\/p>\n\n\n\n
\u010cetiri meseca kasnije, preminuo je.<\/p>\n\n\n\n
Danas je zalagaonica moja. I svakog jutra, kada otklju\u010dam vrata, vidim njegovu fotografiju pored fotografije mog oca \u2014 dva mlada \u010doveka nasmejana u svetu koji nikada nisam upoznala \u2014 i setim se da \u017eivot ponekad vrati ono \u0161to nam je nekada oduzeo, na najneo\u010dekivanije na\u010dine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Imala sam sedamnaest godina kada sam donela najte\u017eu odluku u svom \u017eivotu. Moj sin je imao tek nekoliko nedelja, a pelene i mleko su nam ve\u0107 nestajali. Nisam imala nikoga ko bi nam pomogao, a novca vi\u0161e nije bilo. Otvorila sam malu drvenu kutiju koju sam krila ispod kreveta \u2014 onu za koju sam sebi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":66753,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[],"class_list":["post-66752","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ispovijest"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/66752","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=66752"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/66752\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/66753"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=66752"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=66752"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vaterpolosrbija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=66752"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}